DUBINA POLJA

​

Na sačinjenoj fotografiji, veliki broj nefokusiranih elemenata prikazan je manje ili više mutno/nejasno. Medjutim, postoji izvestan raspon “nefokusiranih distanci pri kojima su snimljeni elementi prikazani “prihvatljivo oštro”. Taj opseg distanci definiše “dubinu polja”.

​

Web-sajt http://www.dofmaster.com/doftable.html (pored ostalih), omogućava proračun dubine polja (tj.  minimalnih I maksimalnih distanci u distantnom opsegu koji omogućava prihvatljivo oštro sagledavanje) – u funkciji tipa (modela) konkretnog foto-uredjaja, izabrane žižne daljine, korespodentne distance od fokusa snimanja i podešene aperture. 

 

​

APERTURA

​

Apertura predstavlja meru otvora dijafragme objektiva fotouredjaja i opisana je količnikom “f/N”.  Medjutim, ona ima mnogo šire značenje od veličine koja omogućava jednostavnu podelu podešene vrednosti žižne daljine „f“ sa 11, 16, ... s obzirom da predstavlja ključni parametar koji determiniše dubinu vidnog polja tj. opseg distanci „nefokusiranih“ objekta koje omogućavaju njihovu prihvatljivo jasnu vidljivost (što je manja apertura, to je veća dubina polja).

 

​

OSETLJIVOST SENZORA FOTO-UREDJAJA (ISO-VREDNOST)

​

ISO kvalitativno predstavlja nivo detaljnosti koji može biti zabeležen na fotografiji: niža ISO vrednost doprinosi većoj preciznosti detalja. Medjutim, treba imati u vidu da niža ISO vrednost  zahteva bolje osvetljenje. 

 

​

BRZINA OKIDAČA (VREME EKSPOZICIJE)

Brzina okidača izražava brzinu snimanja tj. vreme ekspozicije (vreme potrebno svetlosti da prodje kroz dijafragmu objektiva i dodje do senzora).

Vreme ekspozicije izraženo je u delovima sekunde: 1/60, 1/80, 1/125 .... 1/500, itd. Uobičajeni poluprofesionalni foto-uredjaji obično imaju mogućnost podešavanja vremena ekspozicije do 30 sek.

​

Praksa je pokazala da je, u početku, najbolje podesiti vrednosti aperture na f/11 ili f/16, brzinu okodača (vreme ekspozicije) na 1/125 sek i ISO

na 100.  Medjutim, treba imati u vidu da će, u ovom slučaju, slika biti veoma mračna (korespodentni histogram će imati “šiljke”  i neće biti centriran,

već pomeren ulevo – prema zonama gde je senzor “zabeležio” manje teskture). Shodno tome, pomenuti parametri treba da budu tako podešeni da histogram nema izražena zašiljenja i da bude centralno postavljen (ili neznatno pomeren).  Vrlo često, da bi se navedeno i postiglo, potrebno je korigovati samo brzinu okidača (vreme ekspozicije).  

​

Ukoliko promenom brzine okidača nije moguće korigovati histogram na prethodno  opisani način (npr. kada se radi o unutrašnjim prostorima koji zatevaju ekspoziciju od 10-15 sek.), neophodno je smanjivanje vrenosti aperture - sa f/11 na f/8 ili f/5.6.

​

Preporučena ekspozicija za snimanje unutrašnjeg prostora je 10-15 sek.

​

​

 

PODRŽAVANI FORMATI SLIKA

​

Podržavani formati slika su: RAW, JPG i TIFF.

​

Slike u RAW formatu su najkvalitetnije,  uprkos činjenici da su parametri snimanja u isključivoj funkciji osetljivosti senzora foto-uredjaja (ISO), vrednosti aperture (f/n) i brzine okidača (vremena ekspozicije). Medjutim, zbog kvaliteta koji poseduju, RAW fajlovi su velike “težine” (oko 20MB) – za razliku od korespodentnih JPG fajlova (od svega 5MB). Ipak, bez obzira na značajno manji kapacitet (za 15MB), JPG slike su kvaliteta izuzetno prihvatljivog za restituciju.

​

Naredni, najčešće korišćeni format je JPG a, potom, sledi TIFF. JPG omogućava podešavanje nivoa kvaliteta (kao “Visokog” (koji zauzima oko 10MB)), (“Srednjeg” (oko 7MB)) i (“Niskog” (koji zauzima oko 3MB)). Slike u TIIF formatu su visokog kvaliteta sa niskom stopom kompresije ali, po pitanju “težine” zauzimaju čak 70MB. Shodno tome, korišćenje slika u TIF formatu često uzrokuje prekoračenje memorijskih kapaciteta sistema (zbog  njegovih ograničenih resursa), kao i otežanu manipulaciju sa tako “teškim” fajlovima. 

​

U cilju pravljenja prihvatljivog kompromisa izmedju kapaciteta sistema i zahtevanog kvaliteta slika, dobar početak je inicijalno korišćenje JPG formata “Srednjeg” kvaliteta (u procesima perspektivne restitucije i generisanja 3D-modela). Nakon toga,  mapiranje 3D-modela (teksturalizacija) treba da bude sprovedeno korišćenjem istih fotografija, ali pripremljenih u JPG formatu “Viskog” kvaliteta i snimljenih na disk pod istim imenom  (prirodno,  i pri istim uslovima osvetljenja, uz zadržavanje identičnih parametara snimanja).

Detaljnije informacije, vezane za navedene pojmove, mogu se pogledati u sledećem dokumentu: TG2 - TECHNICAL GUIDELINE 02/2012: "The Optical System Characteristics".